Драги пријатељи,
Ево нас после девет месеци поново сабраних око моје самосталнe
изложбе ТРАГОВИ. БУЂЕЊЕ је циклус који није окончан и неке од новијих радова из тог циклуса можете видети и овде данас. Верујем да су и ТРАГОВИ циклус којим ћу се још дуго бавити и чија ће ме тема увек изнова занимати.
Због чега сам била инспирисана фреско сликарством српских цркава и манастира?
Одувек ме је занимао портрет, а сматрала сам да се најлепши портети наше баштине налазе на зидовима српских светиња 13,14. и 15. века. Тешиле су ме својим порукама из дубине времена и изазивале у мени осећај ганућа, континуитета и свеповезаности. Неизрецива је била њихова лепота чије трагове нису могле сакрити ни вековно занемаривање, ни пустошење и уништавање.
Моје су слике покушај да осветлим трошне ликове својим светлом и увидом, са великом надом да нећу увредити поштоваоце канона у сликању фрески и икона, јер сам том послу приступила са много љубави, понизности и добре намере. Замолићу вас, стога, да ове слике посматрате отвореног срца и свежег погледа, без концепата којима смо учени током школовања, или ортодоксне духовне праксе.
Дело увек значи оно што други у њему виде, али ја се надам да ћете пред мојим сликама осетити мир, благост и наду, јер тако сам се и ја осећала док сам их сликала.

Ову изложбу посвећујем свим својим прецима чија ме анђеоска крила и данас чувају од сваке невоље, а пре свих свом оцу Тодору Пупавцу и својој баки Даници Луцић. Њихова несебична, топла и пожртвована љубав, мудри савети и снажна подршка, били су чврст темељ за моја стремљења и уздизања. Ипак, за моје полетање и подстицај да се усудим, захвалност дугујем свом супругу Драгану Стојановићу. Захвалност дугујем и великодушним домаћинима своје изложбе, Милени Мишков и Немањи Костићу, који пружају подршку новим ствараоцима и креативцима без обзира на њихов узраст и образовање.
Уживајте у сликама, у дружењу и пролећу!
Проглашавам изложбу отвореном!